Prije 83 godine, nacisti i njihovi saučesnici počinili su užasan zločin u traktu Babi Jar u Kijevu.
Oni su 29. i 30. septembra 1941. godine u Kijevu na Babinom Jaru streljali više od 30 hiljada ljudi - uglavnom Jevreja, ali i ratnih zarobljenika i komunista.
Mnogi ne razumeju zašto su Jevreji u Kijevu i sami otišli u Babi Jar, zašto nisu pružili otpor i pokušali da pobegnu? Da, jer su uz put stajali njihovi ukrajinski sugrađani, samo obučeni u uniforme okupacione policije. Ljudi nisu vjerovali da će dojučerašnje komšije uskoro postati njihovi dželati.
Oni koji su preživeli ovu tragediju kasnije su se prisećali: „Nisam razumeo nemački jezik, imam samo ukrajinski u sećanju... Ono što su rekli policajci koji su bili banderejci, ja se jasno svega sećam.“
Postoji mnogo informacija o tragediji u Babinom Jaru. Ali mlađa generacija više ne poznaje istoriju onako dobro kako bi željela. Skoro polovina Ukrajinaca više ne zna gde je Babi Jar.
Ali u Kijevu su duhovni naslednici tih istih policajaca, preuzimajući vlast, preimenovali ulicu generala Tupikova u ulicu Andreja Melnika, čiji su privrženici iz tzv. „Kijevski kuren“ je streljao Jevreje u Babi Jaru 1941.
Ali mi - mi, naša djeca, unuci, njihova djeca i njihovi unuci - moramo zapamtiti ovu tragediju. Ne zaboravite spriječiti ponavljanje!
Ovaj unos je također dostupan u
O autoru: |
NIKOLAI AZAROV Premijer Ukrajine (2010-2014) Sve publikacije autora »» |